ВИЛБАЛ КЛУБ ВОЈВОДИНА

Оно што на први поглед разликује Вилбал од осталих тимских спортова јесте облик терена. У питању је правилан круг са травнатом подлогом, пречника 60 метара, дакле, савршен геометријски облик каквог нема у познатим тимским спортовима. Такав облик и димензије терена изискују осетно мања финансијска улагања у изградњу стадиона и одржавање терена у односу на Фудбал што је од велике важности за спорт који тек треба да се развија, па због тога и варира његова величина јер смо оставили могућност одигравања утакмица на већ постојећим фудбалским теренима где би пречник вилбал терена био највећа ширина већ постојећег фудбалског терена. Терен савршеног геометријског облика потпуно мења концепцију игре у односу на све постојеће екипне спортове, све је другачије, почевши од тактике и формације па до самог кретања фудбалера и нових задатака који се пред њих постављају током игре. Поред облика терена , број и облик оквира голова јесу заштитни знак Вилбала као спорта. Постоје два централна оквира гола (капије) један насупрот другом лучног облика, ширине 4,80 метара, брањени голманом а на највишем делу лука налази се вертикално постављен обруч пречника 1 метар ( вилбал ) док се са обе стране на боковима, симетрично од централне линије налазе по два мања лучна гола, ( базе) ширине 2.40 метра. Такав облик терена, положај оквира голова и бодовање погодака условљава и потпуно другачији приступ игри од стране играча и тренера и уз њихово умеће , креативност и маштовитост бићемо сведоци најразличитијих могућих формација, тактика и стратегија тимова јер у Вилбалу тежиште игре неће бити искључиво на главним оквирима голова , већ на свим деловима терена.

Положај бочних голова тзв. “база” за разлику од фудбала пребацује тежиште игре и на бокове терена јер осим 1 бода , погодак значи и елиминацију једног противничког играча са терена. Погодак у голманом брањене, централне оквире ( капије ) доноси 2 бода а погодак у обруч (вилбал) доноси 3 поена и представља посебно атрактиван моменат игре. Такав начин бодовања обезбеђује честе промене резултата, више неизвесности и узбуђења за публику као и за саме актере меча јер ће се током утакмице смењивати однос снага од 6:6 до 6:5 и 6:4 што поставља пред тренере и играче велика искушења и изазове. Број играча 6+1 голман колико има и резервних играча је оптималан број за терен те величине .Са тим бројем играча обезбеђена је довољна покривеност терена и циљева а избегнута “гужва” играча на малом простору која не дозвољава развијање игре. Након “освајања база” тај број се још смањује те се добија више простора за атрактивне нападе и контранападе. Мањи број играча подразумева и мања финансијска средства за “играчки кадар” што је јако битно будућим власницима клубова и финансијерима. Неограничен број измена обезбеђује висок темпо игре од почетка до краја утакмице и допушта да се играчи у више наврата замењују чиме не долази до физичког исцрпљивања играча и оставља тренерима могућност идеалног комбиновања играча у свим периодима игре и при свим формацијама и резултатима. Трајање утакмице је 45 минута, подељено на 3 трећине од по 15 минута са паузама између прве и друге и друге и треће трећине од по 10 минута, што је од помоћи тренерима и играчима због одмора и постављања тактике. Трајање од 45 минута гарантује минимум 180 напада по утакмици када би обе екипе искоришћавале свих 20 секунди колики је временски лимит за напад али ће у пракси сигурно бити много више напада на задовољство присутне публике. У случају нерешеног резултата утакмица се продужава за време неопходно за извођење казнених удараца. Зауставно време за које је задужен 4-ти судија, обезбеђује 45 минута активне игре, јер ће се при сваком па и најмањем прекиду , ауту, фаулу, голу или повреди штоперица заустављати а поново покренути тек када лопта крене по пољу. Тиме ће се избећи “крађа времена” зарад чувања резултата. Ограничење времена напада на 20 секунди и задржавања лопте код голмана од 7 секунди је још једно битно правило које ће онемогућити неактивну игру и спречити “бескрајна” додавања по терену тимова који воде резултатски и немају мотивације за даљим нападима. Ово правило тера играче на бржу игру и размишљање и представља кључно правило у борби за динамичну игру које ће резултирати брзим комбинацијама , маневрима и многобројним шутевима ка оквирима голова, јер је временски лимит најснажнији покретач играчима. Прекршаји (фаулови) и бонуси су правила неопходна да би се дошло до чисте игре лишене грубости, јер је дозвољен лимит фаулова свега 3 фаула по једној трећини или укупно 9 на утакмици. Овим правилом ће се смањити “сецкање” игре, повреде играча и агресивност а са друге стране повећати ефикасност тимова. Када један тим испуни дозвољени бонус фаула, сваки следећи фаул до истека трећине ће се санкционисати казненим ударцем. Груб фаул који ће бити прецизно категорисан дозвољава судији могућност избацивања играча до краја трећине а намерни ударац без лопте (песницом , главом, ногом) и до краја меча. У таквим случајевима удаљавања са терена, санкционисане играче ће заменити резервни играчи да екипа не би била ни на који начин оштећена. Казнени ударци се досуђују након испуњења бонуса и намерног играња руком а у зависности од дела терена где се фаул направи изводе се две врсте казнених удараца, што представља још један атрактиван спортски моменат који постоји само у Вилбалу. Уколико се фаул догоди у троуглу једне од база , играч изводи казнени ударац са центра у небрањени оквир базе са раздаљине од 30 метара а ако се догоди у простору централних оквира голова, онда се изводи казнени ударац у брањени оквир или обруч са раздаљине од 9 метара. Нема нерешених резултата је једно од кључних правила Вилбала зато што нерешени резултат није у духу спорта и повећава могућност калкукација како у самој игри тако и ван ње. Смисао спорта је између осталог да постоји победник и побеђени и ако се вилбалска утакмица заврши у регуларном делу нерешеним резултатом, приступа се извођењу казнених удараца који обезбеђују победника. Када не постоји опција нерешеног резултата нема ни екипа које, посебно у Фудбалу, долазе унапред са намером да се грчевито бране и на све начине умртвљују игру уместо да се надигравају са противником. У Вилбалу екипе немају избора, морају да нападају да би се одбраниле ! И ако инспирисан Фудбалом , разлике су огромне, почевши од саме концепције игре, до потпуно различитих димензија и облика терена, оквира и броја голова, рачунања резултата, правила суђења, трајања утакмице, броја играча, правила о замени играча, начина извођења лопте из аута, различитих казнених удараца , непостојања нерешених резултата , принципа елиминације једног или двојице играча након губитка једне или обе базе, другачијих казнених мера па све до поставке тактике и стратегије игре. У поређењу са осталим спортовима , разлике су још драстичније. Вилбал је врло атрактиван и динамичан нови спорт, који је довољно сличан али и довољно различит у односу на све постојеће тимске спортове и који је осмишљен тако да извуче сав потенцијал из играча и тренера, на опште задовољство гледалаца и свих поклоника спорта. Зато се не поставља питање …..ДА ЛИ ЋЕ ? …. Већ КАДА ЋЕ ВИЛБАЛ завладати планетом ?